Žrtva


U nameri da uspostave kontrolu i dominaciju nad drugima i u svrhu postizanja nekih svojih ciljeva, bilo da se radi o pribavljanju materijalne dobiti ili socijalnog statusa, nasilnici pažljivo vrše selekciju među svojim vršnjacima.

Pri tome, oni ne napadaju nasumice bilo koga, već su njihov izbor najčešće deca koja su u nekom pogledu ranjivija i osetljivija u odnosu na svoje vršnjake, usamljena, koja se izdvajaju po nekim karakteristikama od većine.

To su submisivna, pasivna, anksiozna deca, povučena, mirna i bojažljiva, sa niskim samopoštovanjem i manjkom socijalnih veština.

Ono što dodatno olakšava njihovu viktimizaciju je socijalna izolovanost i nedostatak prijatelja koji bi stali u njihovu odbranu.

Uz takav neravnopravan odnos, u kome je žrtva bez socijalne podrške i bez veština, uz pomoć kojih bi mogla da se izbori sa situacijom, stvoreni su idealni uslovi za ostvarenje namere nasilnika.

Žrtva biva uvučena u proces nasilništva koje ubrzo poprima repetitivni karakter.

Nakon što žrtva pokaže svoje bespomoćno, submisivno i plašljivo ponašanje, nasilnik uočava disbalans snaga i započinje zloupotrebu moći.

 

Često navođeni faktori rizika koji mogu dovesti decu u položaj žrtve su:

n  biti novi učenik u razredu,

n  biti nadaren,

n  imati neki hendikep,

n  biti gojazan,

n  homoseksualne sklonosti,

n  pripadati drugoj etničkoj grupi i sl.

Što se spoljašnjih obeležja tiče, neka istraživanja nisu potvrdila postojanje veze između „različitosti“ i uloge. Jedina spoljašnja „neobičnost“ koja je pronađena bila je fizička jačina; naime, Olweus   (1973,1978) je ispitujući uticaj 14 spoljašnjih obeležja, pronašao da su žrtve fizički slabije od svojih vršnjaka (i to samo kada su u pitanju dečaci).

Moglo bi se reći da su karakteristike po kojima se dete razikuje od drugih samo povod nasilniku za potvrđivanje sopstvene superiornosti, ali da li će neko postati žrtva ili ne zavisi od sposobnosti i veština samog deteta da na asertivan način uspešno prevaziđe kriznu situaciju.

Nedavno objavljeni rezultati istraživanja, Clarka McKowna u Journal of Clinical child and Adolescent Psychology identifikuju tri ključna faktora koji vode socijalnom odbacivanju i viktimizaciji. To su tri bitne karakteristike ponašanja žrtvi koje su u vezi sa sposobnošću da se pravilno identifikuju neverbalni signali i reaguje adekvatno u procesu neverbalne komunikacije:

  1. Teškoće u prepoznavanju (čitanju) neverbalnih signala,
  2. Nemogućnost razumevanja njihovog socijalnog značenja i
  3. Nedostatak veština za rešavanje socijalnih konflikata.

 

Ono što je bitno naglasiti prilikom navođenja karakteristika deteta koje ga povezuju sa ulogom žrtve, je da nije reč o uzročno – posledičnoj vezi i o njihovom direktnom uticaju na viktimizaciju.

Iako neke od tih karakteristika mogu biti faktori koji doprinose nasilju, isto tako mogu biti i njegova posledica.

Npr., dete koje deluje nesigurno i bojažljivo može svojim ponašanjem poslati poruku da je „laka“ meta i na taj način ove detetove osobine doprinose maltretiranju.

Međutim, dete koje je redovno maltretirano od strane svojih vršnjaka takođe može ispoljavati ovakvo ponašanje, ali je ono sada izazvano iskustvom viktimizacije. Na taj način nesigurnost i bojažljivost bili bi posledica, a ne uzrok nasilništva.

 

Viktimizacija nastaje kao rezultat sadejstva mnogih faktora (vaspitanje i uslovi odrastanja, uticaj okoline, specifične okolnosti, motivacija nasilnika, uticaj grupe), a samo jedan od njih su karakteristike samog deteta. Ispitujući karakteristike žrtava, istraživači su primetili da se pojedini učenici međusobno razlikuju po načinu reagovanja na maltretiranje svojih vršnjaka.

Iako je većina učenika ispoljavala submisivno-inhibirano ponašanje, manji broj dece imao je agresivniji stil ponašanja. Takvo saznanje rezultiralo je podelom žrtava na

n  pasivne i

n  provokativne (nasilnike/žrtve).

Pasivne žrtve su oni učenici koji su jako često izloženi maltretiranju svojih vršnjaka, a da pri tome sami nisu nasilni i ne zadirkuju druge, tako da se njihov položaj ne može protumačiti kao posledica provokacije vršnjaka. 

Ova deca su povučena, ćutljiva, oprezna i često deluju anksiozno.

Usled nedostatka samopoštovanja i negativnog stava o sebi (da su gubitnici, neprivlačni, glupi i beznačajni) zauzimaju pasivan stav u socijalnim odnosima, povlače se i osamljuju.

Retko iniciraju konverzaciju s drugom decom i loše se snalaze u socijalnim situacijama.

Zbog manjka asertivnih i socijalnih veština imaju samo par prijatelja ili ih često i nemaju, pa ih to čini vulnerabilnijim i privlačnom metom za nasilnike. Imaju teškoće da se zauzmu za sebe i izbore svoje mesto u grupi, kao i pri rešavanju svojih problema.

Ispoljavaju lošiju socijalnu i emocionalnu prilagođenost, veće teškoće u sticanju prijatelja, manjak odnosa sa vršnjacima, a veću usamljenost.

Imaju bolje odnose sa odraslima (roditeljima, nastavnicima) nego sa vršnjacima.

Kada su napadnuti reaguju plačom (češće u nižim razredima) i povlačenjem, dok u višim razredima reaguju tako što pokušavaju da izbegnu i pobegnu od nasilničkih situacija (odsustvuju iz škole, beže od kuće).

Skloni su internalizovanju problema, pa često pate od anksioznosti i depresije.

Kako vrlo često nemaju podršku ni drugova ni nastavnika, kao i usled već postojeće negativne slike o sebi javlja se osećaj krivice i samooptuživanje zbog sopstvenog položaja. Zbog osećaja stida i straha od osvete, ova deca vrlo retko prijavljuju da su zlostavljana.

 

Provokativne žrtve osim što su mete napada nasilnika i sami napadaju druge. Ovu grupu učenika, koju je u intervjuima sa nastavnicima otkrio Olweus, nastavnici su opisivali kao iritantnu, nemirnu decu, koja brzo planu i lako ih je isprovocirati.

Oni nemaju pasivan stav u nasilničkim interakcijama, već reaguju na uvrede i napade braneći se, a vrlo često i sami isprovociraju napad nasilnika i maltretiraju drugu decu.

Ispoljavaju takve osobine koje su svojevrsna kombinacija nekih karakteristika nasilnika (agresivnost, nizak prag tolerancije na frustraciju i sl.) i karakteristika tipične žrtve (anksioznost, nisko samopoštovanje i sl.).

Ova grupa dece je vrlo često viktimizirana.

U odeljenje unose nemir, provociraju i ometaju druge učenike, tako da ih ne vole ni učenici, a ni nastavnici.

Zbog svog iritantnog ponašanja, vrlo često u njihovom maltretiranju učestvuje celo odeljenje.

Impulsivni su, agresivni, hiperaktivni i imaju problem sa koncentracijom, pažnjom i samokontrolom, što su simptomi koji mogu ukazivati na postojanje ADHD-a. 

Iako su istraživanja pokazala da je procenat dece koji spadaju u ovu grupu mali, interesovanje za njih je veliko, zbog toga što se pokazalo da ih kombinacija osobina koju ispoljavaju (socio-emocionalni problemi i problemi sa ponašanjem) čini visoko rizičnom grupom dece, sklone raznim nedruštvenim i rizičnim ponašanjima.

Takođe, ispitivanjem dece koja su  izazvala oružane napade u školama, došlo se do podatka da su najveći broj njih bile upravo  provokativne žrtve.

 

 Usled dugotrajne izloženosti maltretiranju, žrtve bullyinga povlače se  u sebe i žive pod konstantnim stresom, a o svojim strahovima i problemima ne žele da govore sa drugima, delom iz straha od odmazde, a delom zbog osećanja krivice i stida. Zbog toga je jako važno prepoznati znake viktimizacije.

Postoje određeni znaci koji mogu ukazivati na to da je dete žrtva:

n  Boje se odlaska u školu i povratka iz nje, odbijaju da idu u školu

n  Menja uobičajeni put od kuće do škole, mole roditelje da ih voze u školu

n  „Bolesni“ su ujutru pre škole, imaju glavobolje ili bolove u stomaku

n  Pogoršava im se školski uspeh

n  Iz škole se vraćaju sa pocepanom odećom i oštećenim stvarima

n  Vraćaju se gladni (jer im je uzet novac)

n  Povlače se u sebe, gube samopouzdanje

n  Postaju anksiozni, napeti, gube apetit

n  Prete samoubistvom ili pokušaju da ga izvrše

n  Plaču pre spavanja, imaju noćne more

n  Ostaju bez svojih stvari, često „gube“ džeparac

n  Sve češće traže novac ili počnu da kradu (da bi dali nasilniku)

n  Odbijaju da govore o tome šta nije u redu i zbog čega je neraspoloženo

n  Imaju modrice, ogrebotine i posekotine za čije poreklo daju neobična objašnjenja

n  Postanu agresivni i depresivni

n  Sami provode odmor, a drugovi iz odeljenja tbog toga ne brinu i sl.